MATEMATIKA ZA EKONOMISTE



Godina studija: prva
Semestar: prvi
Fond časova:  60 predavanja i 30 vežbi
Status predmeta: obavezni
Uslovljenost: nema uslovljenosti
Broj ESPB:  10
Nastavnik: prof. dr Dušan Joksimović, redovni prof., mr Biljana Mladenović Vojinović, asistent

Cilj predmeta:
Izučavanje nastavnog predmeta Matematika za ekonomiste treba  da u sklopu osnovnog jednosemestralnog akademskog programa osposobi studente za razumevanje i primenu matematike u ekonomiji i omogući praćenje svih ekonomskih predmeta u kojima se koristi matematička aparatura, kao i da omogući uključivanje studenata u radni proces u segmentima u kojima se koriste matematičke metode

Ishod predmeta:
Po savladavanju nastavnog programa Matematike za ekonomiste studenti će biti osposobljeni da koriste matematičke metode u ekonomiji i rešavaju probleme modeliranja i ekstremnih vrednosti ekonomskih funkcija, probleme procentnog, prostog i složenog kamatnog računa. Osim toga ovaj program će omogućiti studentima da steknu odgovarajuća predznanja neophodna za razumevanje ekonomskih procesa i teorijskih sadržaja većine ekonomskih nauka u kojima se koriste matematičke metode.

Struktura i sadržaj predmeta
Nastavni predmet Matematika za ekonomiste obuhvata tri važne celine: Osnove diferencijalnog i integralnog računa, Uvod u linearnu algebra i Ekonomsku matematiku.
U okviru Osnova diferencijanog i integralnog računa studenti se upoznaju sa sledećim matematičkim sadržajima: Pojam i osobine realnih funkcija jedne promenljive . Nizovi - pojam i granična vrednost niza. Granična vrednost funkcije. Asimptote funkcije Pojam izvoda. Primena izvoda - monotonost funkcije, ekstremene vrednosti, konveksnost, prevojne tačke. Ispitivanje toka funkcije. Funkcija dve promenljive. Parcijalni izvod i totalni diferencijal. Ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive. Uslovni ekstremumi. Neodređeni i određeni integral. Metode integracije.
U sklopu teme Uvod u linearnu algebra izučavaju se: Matrice i operacije sa matricama. Determinante. Inverzna matrica. Sistemi linearnih algebarskih jednačina
Ekonomska matematika podrazumeva Funkcije u ekonomiji, Elastičnost funkcija, Procentni račun. Prost kamatni račun i primene. Složen kamatni račun i primene.

Plan rada:
I nedelja: Uvodno predavanje i obnavljanje sadržaja srednjoškolske matematike
II nedelja: Inicijalno testiranje studenata. Pojam i osobine funkcija jedne promenljive
III nedelja: Nizovi - pojam  granične vrednosti niza
IV nedelja: Granična vrednost funkcije. Asimptote funkcije
V nedelja: Pojam izvoda. Primena izvoda - monotonost funkcije, ekstremene vrednosti, konveksnost, prevojne tačke  
VI nedelja: Ispitivanje toka funkcija. I Kolokvijum
VII nedelja: Funkcija dve promenljive. Parcijalni izvod i totalni diferencijal. Ekstremne vrednosti funkcije dve promenljive
VIII nedelja: Uslovni ekstremumi. Neodređeni integral i Metode integracije
IX nedelja: Određeni integral. Metode integracije
X nedelja: Matrice i operacije sa matricama. Determinante. Inverzna matrica.
XI nedelja: Sistemi linearnih algebarskih jednačina. II Kolokvijum
XII nedelja: Funkcije u ekonomiji i primene
XIII nedelja: Elastičnost funkcija. Procentni račun
XIV nedelja: Prost kamatni račun i primene
XV nedelja: Složen kamatni račun i primene. III Kolokvijum

Metode izvođenja nastave
Eks katedra predavanja (korišćenjem PP prezentacija) uz analizu studija slučajeva; postavljanje problemskih zadataka koje će studenti rešavati samostalno ili uz pomoć nastavnika; interaktivni rad u formi razmene ideja; rekapitulacija i analiza pojedinih partija sa predavanja; rešavanje ispitnih zadataka sa kolokvijuma i pismenih ispita; samoproveravanje učenika kroz
Izradu domaćih zadataka

Način ocenjivanja:
Rad studenata ocenjuje se tokom celokupnog procesa nastave i na završnom ispitu. Od ukupnog broja poena (100), student tokom izvođenja nastave može da ostvari do 70 poena i na završnom ispitu do 30 poena.

U procesu nastave, posebno se vrednuju dobro urađeni kolokvijumi. Ukupan broj kolokvijuma je 5, a njihovo polaganje se organizuje svake druge neparne nedelje, počev od pete ( peta, sedma i tako redom). Popravni svih kolokvijuma biće organizovani u poslednjoj nedelji nastave i na po nedelju dana pred svaki ispitni rok, počev od februarskog.

Svaki pozitivno urađeni kolokvijum vrednuje se sa po 10 poena, tako da student po tom osnovu može da ostvari do 50 poena.

Pravilno urađeni domaći zadaci studentu donose još 20 poena.

Usmeni deo završnog ispita nosi najviše 30 poena.

Konačna ocena izvodi se na osnovu ukupno ostvarenih poena prema sledećoj skali:

51-60 poena – ocena (6)
61-70 poena – ocena (7)
71-80 poena – ocena (8)
81-90 poena – ocena (9)
preko 90 poena – ocena (10)

Literatura:
1. Joksimović, D., 2004, Poslovna matematika, Megatrend univerzitet, Beograd
2. Joksimović, D., 2003, Zbirka zadataka iz Poslovne matematike, Megatrend univerzitet Beograd

Nastavnik:
prof. dr Dušan Joksimović, redovni prof.
Prijem studenata ››
e-mail: djoksimovic@megatrend.edu.rs

mr Biljana Mladenović Vojinović, asistent
e-mail: bimvoj@hotmail.com